Smatra se da su za proizvodnju 75% naše hrane zaslužni oprašivači.

Najznačajniji oprašivač gajenih biljaka je medonosna pčela. Medonosna pčela živi u košnicama sa velikim brojem radilica, i smatralo se da ovom masovnošću obezbeđuju više oprašivanja od bumbara i drugih solitarnih pčela. Međutim, njihova uloga u oprašivanju izgleda da je mnogo manja nego što se pretpostavljalo. Analiza broja košnica medonosnih pčela pokazuje da je trenutna populacija u Velikoj Britaniji sposobna da zadovolji samo 34% potreba za uslugama oprašivanja čak i pod povoljnim uslovima.

U svetu postoji oko 25.000 vrsta pčela i većina su solitarne (žive same a ne u kolonijama). Alternativni oprašivači, uključujući solitarne pčele, su često bolje prilagođeni i uspešniji u oprašivanju određenih biljaka i poslednjih godina se sve više istražuju. Na primer, bumbar

zujanjem otresa polen sa prašnika, što medonosna pčela ne može. Medonosna pčela ima mnogo kraći jezik od nekih vrsta bumbara pa je manje efikasan oprašivač dubokih cvetova.

Danas se 20 vrsta oprašivača u svetu masovno gaji i koristi, uz medonosnu pčelu ili umesto nje, od 66 vrsta koje imaju potencijal da budu gajeni oprašivači. Primeri gajenih „divljih“ oprašivača su solitarna pčela Megachile rotundata  koja oprašuje lucerku, solitarne mason pčele (Osmia cornuta i O. rufa), koje su naročito efikasne za oprašivanje cvetova voćaka, i bumbar (Bombus terrestris) koji se koristi za oprašivanje povrća u plastenicima i staklenicima.