O projektu ”Bee is a Key”
Naziv projekta:
Pčela je ključ: Mapiranje i biomonitoring populacija “divljih” oprašivača u Srbiji korišćenjem bezbedne i neinvazivne metode
Cilj projekta je da doprinese zdravlju oprašivača i ekosistema i održivoj proizvodnji voća u Srbiji
Ovaj projekat građanskog naučnog istraživanja podržan je od strane Centra za promociju
nauke. Više o konkursu i rezultatima na sajtu CPN.
Budžet: 3,149,000 dinara
Trajanje: 2 godine (januar 2025 – decembar 2026)
Tim koji sprovodi projekat:
Rukovodilac projekta, dr Slobodan Dolašević, Institut za stočarstvo, Zemun
Partneri:
Prijatelji mason pčela – MSc Nela Jović
Ekonaut – Sabina Kerić
Prirodno-matematički fakultet Novi Sad – dr Sonja Mudri Stojnić
Oko 80% useva zavisi od oprašivanja insektima, a smanjenje broja oprašivača zbog ljudskih aktivnosti ozbiljno ugrožava bezbednost hrane. U Srbiji za oprašivanje useva koriste samo 4 vrste pčela, dok je preko 740 domaćih vrsta pčela, uglavnom solitarnih, i dalje slabo istraženo.
Naš projekat se bavi razvojem i testiranjem nove metode za praćenje vrsta koje naseljavaju tzv. „hotele za pčele“. Angažujemo građane da prikupljaju podatke u različitim sredinama – prirodnim, urbanim i poljoprivrednim. Metoda je potpuno neinvazivna za oprašivače i sigurna za učesnike.
Korišćenjem ovog naučnog doprinosa građana, zajedno sa anketama o korišćenju gajenih oprašivača u voćnjacima, cilj nam je da mapiramo biodiverzitet oprašivača, pokrenemo akciju njihovog očuvanja i pomognemo da javnost bolje razume ulogu oprašivača u održavanju
ekosistema i poljoprivredne proizvodnje. Verujemo da ćemo, osnažujući zajednice da doprinesu nauci, doprineti očuvanju oprašivača i njihove važne uloge.
Glavne ciljne grupe i učesnici u projektu su Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede, upravnici zaštićenih područja, voćari, učitelji, đaci, i građani sa vikendicama i
baštama.
Teme su sledeće:
Zašto i koliko su oprašivači ugroženi?
Kakva je njihova uloga u poljoprivredi i prirodi?
Koji je regulatorni okvir za zaštitu i korišćenje oprašivača?
Kakva su iskustva drugih zemalja i planovi Srbije u oblasti agro-ekoloških mera očuvanja oprašivača?
Koje je mesto oprašivača u regenerativnoj poljoprivredi i ESG pristupima?
Kako građani mogu da učestvuju u istraživanjima i očuvanju oprašivača?
Imaćete priliku da:
saznate rezultate prve godine monitoringa pčela koje žive u “hotelima” od strane građana
čujete iskustva iz voćarske prakse o korišćenja gajenih oprašivača
učestvujete u debati „Oprašivači između nauke i prakse“ gde ćemo potražiti odgovore na gore navedena pitanja
dobijete besplatni Priručnik o gajenju mason pčela i uključite se u buduće aktivnosti projekta
Ulaz je slobodan, ali je broj mesta ograničen – prijavite se putem linka: PRIJAVI SE
Dobrodošli svi koji žele da doprinesu očuvanju oprašivača!
Događaj organizuje tim projekta građanske nauke Bee is a Key (Institut za stočarstvo, Prijatelji mason pčela, Ekonaut i Prirodno Matematički Fakultet – Novi Sad) u saradnji sa Centrom za promociju nauke
Javni poziv za učešće u monitoringu “divljih” pčela 2026
Od oprašivača zavisi 70% naše hrane a oni su ugroženi. U Srbiji ima preko 700 vrsta pčela koje su bitni, a slabo istraženi oprašivači.
Zato pozivamo zainteresovane građane (voćare, vikendaše, ljubitelje prirode, škole i druge organizacije) da se uključe u projekat “Pčela je ključ” da zajedno saznamo gde naše “divlje” pčele žive!
Dobićete “hotel za pčele” (plastičnu cev ispunjenu trskom) i sve potrebne instrukcije, a “divlje” pčele će se same naseliti, ukoliko ih ima u vašem okruženju.
Veoma je jednostavno, zanimljivo i korisno:
Postavićete “hotel” za pčele u svom voćnjaku, bašti ili terasi u februaru
Dobićete “Priručnik o gajenju mason pčela”, najčeščih stanovnika “hotela”. Možete ga preuzeti popunjavanjem formilara na dnu ove strane.
Postaćete deo naše male zajednice entuzijasta za oprašivače – vodićemo vas kroz ceo proces monitoringa i deliti sa vama zanimljivosti o svetu oprašivača
Sledeće jeseni dobićete uputstva kako da analizirate stanovnike “hotela”. Možete to raditi sami (vrlo je jednostavno i imaćete prilike da zasnujete populaciju pčela koje će vam oprašivati voćnjak ili baštu” ili poslati “hotel” nama na analizu.
Pomoći ćete pčelama da nađu dom, a voću i biljkama u svom okruženju da bolje rode!
Prijavite se na: dolasevicslobodan.izs@gmail.com
Projekat sprovode Institut za stočarstvo, Prijatelji mason pčela, Ekonaut i Prirodno-matematički fakultet Novi Sad, uz podršku Centra za promociju nauke
Više informacija o projektu: www.masonpcele.com
Tokom 2025 i 2026 godine planiramo da:
Zbog uticaja ljudskih aktivnosti, poput intenziviranja poljoprivrede, sve veće urbanizacije,
smanjenja zelenih površina, različitih oblika zagađenja, klimatskih promena i invazivnih vrsta,
dolazi do gubitka staništa pčela i opadanja njihovih populacija.
Kroz istraživanje građana, naučnika-amatera, želimo da saznamo više o zastupljenosti i brojnosti
“divljih”, solitarnih pčela, posebno mason pčela (zidarica ili pčela voćnjaka), na različitim
lokacijama u prirodi. Mason pčele žive same, u šupljinama trske, ne prave med, bezopasne su i
veoma su dobri oprašivači voća. Aktivne su samo u proleće a ostali deo godine miruju u čaurama
(kokonima).
Pozivamo upravljače zaštićenih prirodnih dobara, voćare, škole i sve entuzijaste iz gradskih i
seoskih sredina da se prijave za učešće u monitoringu. Planiramo da pokrijemo ukupno 300
lokacija širom zemlje – 100 u prvoj godini i 200 u drugoj.
Angažovanje je minimalno, a učesnici će besplatno dobiti svu potrebnu opremu i obuku. Zadatak
je jednostavan: svaki učesnik će dobiti „hotel” za pčele i instrukcije o tome kako da ga postavi, a
pčele će se naseliti same, ukoliko ih ima u okolini. Mi ćemo ih voditi kroz ceo proces.
Početkom obe kalendarske godine biće objavljen poziv, a prijavljeni i selektovani građani će dobiti „hotele“ i instrukcije o gajenju mason pčela. Nakon postavljanja hotela, će imati prilike da nauče zanimljivosti o oprašivačima i da slikaju stanare svog hotela.
Na jesen će dobiti instrukcije o čišćenju i prikupljanju podataka o stanovnicima hotela. Građani mogu odlučiti da sami analiziraju hotele ili da ih pošalju nama na analizu. Svi prikupljeni podaci će biti verifikovani i uneti u interaktivnu mapu, koja će se redovno ažurirati.
Solitarne mason pčele izlaze iz perioda mirovanja i traže mesta za polaganje jaja sa prvim toplim
danima. Zato je najbolje hotel postaviti do početka marta.
Pogodna mesta za postavljanje hotela su bašte, placevi, voćnjaci, vikendice, kao u urbane
sredine (škole). Ukoliko pčela ima u vašem okruženju, same će se naseliti u hotele – počeće da
donose polen u šupljine trske, polažu jaja i zidaju pregrade od blata.
Hotel se postavlja na visini od minimum 1.5m i važno je da stoji horizontalno. Osunčanost i
strana sveta nisu od velike važnosti pri pozicioniranju.
Postavljanje hotela traje nekoliko minuta. Hotel možete vezati žicom ili plastičnom vezicom za
bilo koju stabilnu površinu kao što je: ograda, stub, bandera, oluk, greda, nadstrešnica i sl. Hotel
mora biti čvrsto vezan, ne sme da visi ni da se postavi na površine koje nisu stabilne (poput
šiblja, krošnja drveća i sl.).
Trska je potpuno zaštićena pomoću cevi koja poseduje pvc foliju otpornu na sve vremenske uslove, tako da hotel možete postaviti na otvorenom. Uloga šrafova je da učvrsti snop trski na sredini, i da podigne trsku sa dna cevi. Pri postavljanju, šrafovi moraju biti sa donje strane, u tom slučaju pri jakim pljuskovima trska ne dolazi u direktan kontakt sa vodom (sva vode odlazi ispod odignute trske). Ukoliko se hotel postavlja ispod nadstrešnice ili ispod krova, šrafovi mogu biti sa bilo koje strane. Pri postavljanju šrafove treba malo zategnuti, kako ne bi došlo do ispadanja trske.
Nakon postavljanja hotela, nemate nikakvih obaveza do jeseni. Samo nemojte koristiti
insecticide u bašti pre maja. Mason pčele ne zahtevaju negu, tretmane i prihranu od strane čoveka.
Jednom postavljen hotel, ne smete pomerati do septembra, jer pomeranje i uznemiravanje
može dovesti do poremećaja razvoja pčela. Trske se otvoraju na jesen radi monitoring i čišćenja
kokona i njihove pripreme za narednu sezonu. Više informacija o tome ćete blagovremeno
dobiti.
Više o mason pčelama saznajte u sekciji Pitanja i odgovori
U slučaju nejasnoća, možete nas kontaktirati:
Slobodan Dolašević, +38165 300 16 14, dolasevicslobodan.izs@gmail.com
Nela Jović, +381 62 252 025, nelami@yahoo.com
U Srbiji se koriste 3 tipa gajenih oprašivača – medonosna pčela, bumbar i mason pčele, ali ne postoje podaci o njihovom korišćenju u proizvodnji voća. Svaki od ovih oprašivača ima specifičnosti i koje ga čine u većoj ili manjoj meri efikasnim za određenu voćarsku kulturu.
Državne subvencije za sada postoje samo za gajenje medonosne pčele.
Kako je proizvodnja voća ključna poljoprivredna grana i važna za privredu Srbije, projekat će, u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, istražiti iskustva i očekivanja proizvođača voća u korišćenju gajenih oprašivača.
U februaru 2025 smo objaviti online anketu za voćare o upotrebi gajenih oprašivača. Cilj ankete je da doprinese razvoju preporuka za Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije u vezi sa merama za unapređenje voćarske proizvodnje, kao i da pruži voćarima smernice za optimalno korišćenje oprašivača
Zašto je ovo istraživanje važno?
Prethodnih godina pčelari su dobili značajnu pomoć po košnici. Pritom, glavni motiv za podsticaje je proizvodnja meda a retko ko prepoznaje drugu funkciju pčela – oprašivanje, koja je mnogo važnija, kako u prirodi tako i za proizvodnju hrane.
Kod nas se koriste 3 vrste pčela za oprašivanje useva: medonosna pčela, bumbar i mason pčele. Malo je podataka o načinu korišćenja gajenih oprašivača, iskustvima i izazovima oprašivanja sa kojima se voćari sreću u proizvodnji. Kroz anketu želimo da bolje upoznamo potrebe voćara i dobijemo osnov za predlaganje novih mera, kao što su subvencije za korišćenje drugih vrsta oprašivača i kreiranja uslova za očuvanje divljih oprašivača, što je već praksa u nekim zemljama.
Dobili smo odgovore 91 od očekivanih 100 profesionalnih i amaterskih voćara i rezultati se analiziraju.
Danas su mnogi od nas odvojeni od prirode, a ovaj projekat ima za cilj da ponovo poveže građane sa prirodom kroz interakciju sa pčelama koje nas sve indirektno hrane.
Da bismo podstakli svest i angažovanje građana, organizovaćemo predavanja i radionice, online i uživo. Za to ćemo koristiti prethodna dva rezultata projekta kroz koje ćemo doći do novih podataka o prisustvu “divljih” i upotrebi “gajenih” oprašivača. Školski nastavnici i učenici u najmanje 7 škola će biti edukovani i uključeni u praćenje i aktivnosti očuvanja biodiverziteta oprašivača.
Očekujemo da će podaci dobijeni putem monitoringa i ankete informisati poljoprivredne politike koje podržavaju usluge oprašivanja i proizvodnje voća, doprineti preporukama politike očuvanja ugroženih vrsta oprašivača i obezbediti smernice za efektivno upravljanje oprašivanjem voćnjaka.
2025/11/18 Objavljen je Priručnik o gajenju mason pčela
Dostupan je online na ovom sajtu i u štampanoj formi. Namenjen je učesnicima projekta i široj javnosti – voćarima i ljubiteljima prirode.2025/11/10 podnošenje komentara i sugestija na nacrt Zakona o pesticidima
Pesticidi, a posebno njihova nepropisna upotreba su jedan od najvećih rizika sa kojim se oprašivači susreću. Zato je veoma važno pooštriti kontrolu ali isto tako usvojiti evropske standarde regulacije sredstava za zaštitiu bilja (pesticida) da bi se što bolje zaštitili ovi važni insekti. Nacrt pravi značajan pomak ka usklađivanju sa EU u oblasti zaštite oprašivača ali smo skrenuli pažnju i na ključne mere koje nedostaju.2025/10/30 Prvi rad saopšten na međunarodnom simpozijumu
Slobodan Dolašević je predstavio dosadašnje rezultate našeg projekta biomonitoringa “divljih” oprašivača na 15. međunarodnom simpozijumu o savremenim trendovima u stočarstvu u Beogradu. U radu simpozijuma učestvovalo je 95 inostranih učesnika iz 15 zemalja i prezentovana su 54 rada. Svi prijavljeni radovi su recenzirani i objavljeni u elektronskoj formi.2025/10/7 podnošenje komentara i sugestija na nacrt Zakona o stočarstvu
Prethodni zakoni o stočarstvu a ni novi nacrt zakona ne prepoznaju važnu ulogu medonosne pčele – oprašivanje, već samo proizvodnju meda, a ni ulogu gajenih pčela koje nisu medonosne. Sve više je odgajivača i korisnika mason pčela. Trenutno nema mogućnosti da se ova delatnost registruje, ne postoji evidencija proizvođača od strane inspekcije, savetodavne službe i klijenata, pa ne mogu da ih kontrolišu, da im pruže podršku, niti da osiguraju kvalitet korisnicima usluga oprašivanja.2025/05/21 Obeležavanje dana pčela
U Ekološkom centru Radulovački u Sremskim Karlovcima organizovali smo radionicu o oprašivačima i razgovarali sa građanima o tome zašto su oprašivači važni, sa kojim izazovima se suočavaju i kako možemo pomoći njihovom istraživanju i zaštiti- 2025/03
Naši saradnici – građani, voćari, pčelari, škole, naučne institucije i zaštićena dobra su postavili hotele za pčele za monitoring “divljih” oprašivača na preko 100 lokacija u obeleženim okruzima. Među saradnicima imamo 18 zaštićenih dobara, 8 škola, 7 naučnih ustanova i 2 organizacije. 2025/02/13 Gostovanje u emisiji Srbija na vezi
Link za youtube
2025/02/09 – 16. Državni pčelarski sajam
Institut za stočarstvo predstavilo je projekat mapiranja i monitoringa divljih oprašivača u Srbiji na 16. Državnom pčelarskom sajmu na Beogradskom sajmu 8. – 9. Februara. Podeljen je veći broj hotela za pčele građanima koji su pokazali interesovanje da se uključe u monitoring.
2025/02/05 Javni poziv za monitoring “divljih” oprašivača 2025
Objavili smo kroz društvene mreže poziv građanima da se uključe u monitoring oprašivača postavljanjem besplatnih hotela za pčele u svoje baste, vikendice i voćnjake. Poziv (prva sekcija) je otvoren do 20 februara. Poziv da se uključe u monitoring je takođe upućen upraviteljima zaštićenih prirodnih dobara i školama.
2025/02/01 – BEE FEST 2025
Projekat je predstavljen na prvom regionalnom festivalu pčelarstva u Beogradu koje je organizovalo Beogradsko udruženje pčelara – BUP, pod nazivom BEE FEST 2025. Događaj je održan u hotelu Hyatt uz prisustvo stotinak pčelara iz regiona kao i eminentnih predavača iz Sjedinjenih država i Austrije a sa ciljem podizanja svesti o značaju pčelarstva i sticanju novih znanja i veština korisnih za ovu granu poljoprivrede. Tom prilikom je dr. Slobodan Dolašević sa Insituta za Stočarstvo, održao predavanje na temu važnosti solitarnih pčela kao i načinima na kojma im svako a naročito pčelari mogu pomoći. Prisutni su pozvani da se uključe u projekat građanske nauke “Bee is a Key” i postanu deo naučne zajednice, kroz monitoring i anketu.
Vaš priručnik
