O projektu ”Bee is a Key”
Naziv projekta:
Pčela je ključ: Mapiranje i biomonitoring populacija “divljih” oprašivača u Srbiji korišćenjem bezbedne i neinvazivne metode
Cilj projekta je da doprinese zdravlju oprašivača i ekosistema i održivoj proizvodnji voća u Srbiji
Oko 80% useva zavisi od oprašivanja insektima, a smanjenje broja oprašivača zbog ljudskih aktivnosti ozbiljno ugrožava bezbednost hrane. U Srbiji za oprašivanje useva koriste samo 4 vrste pčela, dok je preko 740 domaćih vrsta pčela, uglavnom solitarnih, i dalje slabo istraženo.
Naš projekat se bavi razvojem i testiranjem nove metode za praćenje vrsta koje naseljavaju tzv. „hotele za pčele“. Angažujemo građane da prikupljaju podatke u različitim sredinama – prirodnim, urbanim i poljoprivrednim. Metoda je potpuno neinvazivna za oprašivače i sigurna za učesnike.
Korišćenjem ovog naučnog doprinosa građana, zajedno sa anketama o korišćenju gajenih oprašivača u voćnjacima, cilj nam je da mapiramo biodiverzitet oprašivača, pokrenemo akciju njihovog očuvanja i pomognemo da javnost bolje razume ulogu oprašivača u održavanju
ekosistema i poljoprivredne proizvodnje. Verujemo da ćemo, osnažujući zajednice da doprinesu nauci, doprineti očuvanju oprašivača i njihove važne uloge.
Ovaj projekat građanskog naučnog istraživanja podržan je od strane Centra za promociju
nauke. Više o konkursu i rezultatima na sajtu CPN.
Budžet: 3,149,000 dinara
Trajanje: 2 godine (januar 2025 – decembar 2026)
Tim koji sprovodi projekat:
Rukovodilac projekta, dr Slobodan Dolašević, Institut za stočarstvo, Zemun
Partneri:
Prijatelji mason pčela – MSc Nela Jović
Ekonaut – Sabina Kerić
Prirodno-matematički fakultet Novi Sad – dr Sonja Mudri Stojnić
Glavne ciljne grupe i učesnici u projektu su Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede, upravnici zaštićenih područja, voćari, učitelji, đaci, i građani sa vikendicama i
baštama.
Tokom naredne dve godine planiramo da:
Zbog uticaja ljudskih aktivnosti, poput intenziviranja poljoprivrede, sve veće urbanizacije,
smanjenja zelenih površina, različitih oblika zagađenja, klimatskih promena i invazivnih vrsta,
dolazi do gubitka staništa pčela i opadanja njihovih populacija.
Kroz istraživanje građana, naučnika-amatera, želimo da saznamo više o zastupljenosti i brojnosti
“divljih”, solitarnih pčela, posebno mason pčela (zidarica ili pčela voćnjaka), na različitim
lokacijama u prirodi. Mason pčele žive same, u šupljinama trske, ne prave med, bezopasne su i
veoma su dobri oprašivači voća. Aktivne su samo u proleće a ostali deo godine miruju u čaurama
(kokonima).
Pozivamo upravljače zaštićenih prirodnih dobara, voćare, škole i sve entuzijaste iz gradskih i
seoskih sredina da se prijave za učešće u monitoringu. Planiramo da pokrijemo ukupno 300
lokacija širom zemlje – 100 u prvoj godini i 200 u drugoj.
Angažovanje je minimalno, a učesnici će besplatno dobiti svu potrebnu opremu i obuku. Zadatak
je jednostavan: svaki učesnik će dobiti „hotel” za pčele i instrukcije o tome kako da ga postavi, a
pčele će se naseliti same, ukoliko ih ima u okolini. Mi ćemo ih voditi kroz ceo proces.
U februaru obe godine biće objavljen poziv, a prijavljeni i selektovani građani će dobiti „hotele“ i online edukaciju o gajenju mason pčela. Nakon postavljanja hotela, učesnici neće imati nikakvih obaveza do jeseni. Tada će dobiti novu online edukaciju o čišćenju kokona i
prikupljanju podataka o oprašivačima.
Građani mogu odlučiti da sami analiziraju hotele ili da ih pošalju nama na analizu. Svi prikupljeni podaci će biti verifikovani i uneti u interaktivnu mapu, koja će se redovno ažurirati.
Dragi prijatelji prirode,
Trenutno se sprovodi praćenje populacija pčela na teritoriji Srbije. U pitanju su solitarne pčele,
koje žive same, ne prave med, bezopasne su i gnezde se u raznim šupljinama. Do sada je u Srbiji
zabeleženo preko 700 vrsta solitarnih pčela, o kojima se malo zna.
Ovim istraživanjem želimo da saznamo njihovu zastupljenost i brojnost na što više lokacija
širom Srbije. A za to ste nam potrebni Vi!
Traženo angažovanje je minimalno, ne košta ništa a korisno je i za pčele i za sve nas.
Vaš zadatak je jednostavan: dobićete “hotel za pčele” kao i instrukcije kako da ga postavite na
vašem placu, u bašti ili voćnjaku, i pčele će se same naseliti (ukoliko ih ima u vašem okruženju),
a mi ćemo vas voditi kroz ceo proces.
Šta sve dobijate?
✔ Hotel za pčele (cev ispunjenu trskom)
✔ Edukaciju kako da gajite i pratite solitarne pčele – možda baš vi budete zaslužni za otkriće
novih vrsta!
✔ … I što je najvažnije, pomoći ćete pčelama da nađu dom
Ukoliko ste zainteresovani, pišite nam na adresu dolasevicslobodan.izs@gmail.com.
Poziv je otvoren do 20. februara.
Pomozimo zajedno pčelama od kojih direktno zavisi preko 75% naše hrane i ključne su za
stabilnost ekosistema!
Solitarne mason pčele izlaze iz perioda mirovanja i traže mesta za polaganje jaja sa prvim toplim
danima. Zato je najbolje hotel postaviti do početka marta.
Pogodna mesta za postavljanje hotela su bašte, placevi, voćnjaci, vikendice, kao u urbane
sredine (škole). Ukoliko pčela ima u vašem okruženju, same će se naseliti u hotele – počeće da
donose polen u šupljine trske, polažu jaja i zidaju pregrade od blata.
Hotel se postavlja na visini od minimum 1.5m i važno je da stoji horizontalno. Osunčanost i
strana sveta nisu od velike važnosti pri pozicioniranju.
Postavljanje hotela traje nekoliko minuta. Hotel možete vezati žicom ili plastičnom vezicom za
bilo koju stabilnu površinu kao što je: ograda, stub, bandera, oluk, greda, nadstrešnica i sl. Hotel
mora biti čvrsto vezan, ne sme da visi ni da se postavi na površine koje nisu stabilne (poput
šiblja, krošnja drveća i sl.).
Trska je potpuno zaštićena pomoću cevi koja poseduje pvc foliju otpornu na sve vremenske uslove, tako da hotel možete postaviti na otvorenom. Uloga šrafova je da učvrsti snop trski na sredini, i da podigne trsku sa dna cevi. Pri postavljanju, šrafovi moraju biti sa donje strane, u tom slučaju pri jakim pljuskovima trska ne dolazi u direktan kontakt sa vodom (sva vode odlazi ispod odignute trske). Ukoliko se hotel postavlja ispod nadstrešnice ili ispod krova, šrafovi mogu biti sa bilo koje strane. Pri postavljanju šrafove treba malo zategnuti, kako ne bi došlo do ispadanja trske.
Nakon postavljanja hotela, nemate nikakvih obaveza do jeseni. Samo nemojte koristiti
insecticide u bašti pre maja. Mason pčele ne zahtevaju negu, tretmane i prihranu od strane čoveka.
Jednom postavljen hotel, ne smete pomerati do septembra, jer pomeranje i uznemiravanje
može dovesti do poremećaja razvoja pčela. Trske se otvoraju na jesen radi monitoring i čišćenja
kokona i njihove pripreme za narednu sezonu. Više informacija o tome ćete blagovremeno
dobiti.
Više o mason pčelama saznajte u sekciji Pitanja i odgovori
U slučaju nejasnoća, možete nas kontaktirati:
Slobodan Dolašević, +38165 300 16 14, dolasevicslobodan.izs@gmail.com
Nela Jović, +381 62 252 025, nelami@yahoo.com
Projekat će promovisati održivi pristup oprašivanju u proizvodnji voća, doprinoseći očuvanju biodiverziteta i sigurnosti hrane.
U Srbiji se koriste 3 tipa gajenih oprašivača – medonosna pčela, bumbar i mason pčele, ali ne postoje podaci o njihovom korišćenju u proizvodnji voća. Svaki od ovih oprašivača ima specifičnosti i koje ga čine u većoj ili manjoj meri efikasnim za određenu voćarsku kulturu.
Državne subvencije za sada postoje samo za gajenje medonosne pčele.
Kako je proizvodnja voća ključna poljoprivredna grana i važna za privredu Srbije, projekat će, u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, istražiti iskustva i očekivanja proizvođača voća u korišćenju gajenih oprašivača.
U februaru ćemo objaviti online anketu za voćare o upotrebi gajenih oprašivača. Očekujemo da će najmanje 100 profesionalnih i amaterskih voćara popuniti anketu iz čega ćemo dobiti jasniju sliku o stanju i izazovima na terenu.
Cilj ankete je da doprinese razvoju preporuka za Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije u vezi sa merama za unapređenje voćarske proizvodnje, kao i da pruži voćarima smernice za optimalno korišćenje oprašivača.
Ako gajite voće, amaterski ili profesionalno, molim vas da popunite anketu o upotrebi gajenih oprašivača u voćarstvu koji se prvi put sprovodi u Srbiji.
Samo 5-10 minuta vašeg vremena za informacije koje nam mnogo znače!
Cilj ankete je da doprinese razvoju preporuka za Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije u vezi sa merama za unapređenje voćarske proizvodnje, kao i da pruži voćarima smernice za optimalno korišćenje oprašivača.
Zašto je ovo istraživanje važno?
Prethodnih godina pčelari su dobili značajnu pomoć a i ove godine država planira velike subvencije za njih (1.150.000.000 динара,1000 dinara po košnici). Pritom, glavni motiv za pomoć je proizvodnja meda a retko ko prepoznaje drugu funkciju pčela – oprašivanje, koja je
mnogo važnija, kako u prirodi tako i za proizvodnju hrane.
Kod nas se koriste 3 vrste pčela za oprašivanje useva: medonosna pčela, bumbar i mason pčele. Malo je podataka o načinu korišćenja gajenih oprašivača, iskustvima i izazovima oprašivanja sa kojima se voćari sreću u proizvodnji. Kroz anketu želimo da bolje upoznamo
potrebe voćara i dobijemo osnov za predlaganje novih mera, kao što su subvencije za korišćenje drugih vrsta oprašivača i kreiranja uslova za očuvanje divljih oprašivača, što je već praksa u nekim zemljama.
Hvala vam na pomoći!
ANKETA
Danas su mnogi od nas odvojeni od prirode, a ovaj projekat ima za cilj da ponovo poveže građane sa prirodom kroz interakciju sa pčelama koje nas sve indirektno hrane.
Da bismo podstakli svest i angažovanje građana, organizovaćemo predavanja i radionice, online i uživo. Za to ćemo koristiti prethodna dva rezultata projekta kroz koje ćemo doći do novih podataka o prisustvu “divljih” i upotrebi “gajenih” oprašivača. Školski nastavnici i učenici u najmanje 7 škola će biti edukovani i uključeni u praćenje i aktivnosti očuvanja biodiverziteta oprašivača.
Očekujemo da će podaci dobijeni putem monitoringa i ankete informisati poljoprivredne politike koje podržavaju usluge oprašivanja i proizvodnje voća, doprineti preporukama politike očuvanja ugroženih vrsta oprašivača i obezbediti smernice za efektivno upravljanje oprašivanjem voćnjaka.
2025/02/13 Gostovanje u emisiji Srbija na vezi
Link za youtube
2025/02/09 – 16. Državni pčelarski sajam
Institut za stočarstvo predstavilo je projekat mapiranja i monitoringa divljih oprašivača u Srbiji na 16. Državnom pčelarskom sajmu na Beogradskom sajmu 8. – 9. Februara. Podeljen je veći broj hotela za pčele građanima koji su pokazali interesovanje da se uključe u monitoring.
2025/02/05 Javni poziv za monitoring “divljih” oprašivača 2025
Objavili smo kroz društvene mreže poziv građanima da se uključe u monitoring oprašivača postavljanjem besplatnih hotela za pčele u svoje baste, vikendice i voćnjake. Poziv (prva sekcija) je otvoren do 20 februara. Poziv da se uključe u monitoring je takođe upućen upraviteljima zaštićenih prirodnih dobara i školama.
2025/02/01 – BEE FEST 2025
