O projektu ”Bee is a Key”
Naziv projekta: Pčela je ključ: Mapiranje i biomonitoring populacija “divljih” oprašivača u Srbiji korišćenjem bezbedne i neinvazivne metode
Cilj projekta je da doprinese zdravlju oprašivača i ekosistema i održivoj proizvodnji voća u Srbiji
Projekat građanskog naučnog istraživanja podržan je od strane Centra za promociju nauke.
Budžet: 3,149,000 dinara
Trajanje: januar 2025 – decembar 2026
Rukovodilac projekta: Institut za stočarstvo, Zemun
Kontakt: dolasevicslobodan.izs@gmail.com
Partneri: Prijatelji mason pčela, Ekonaut i Prirodno-matematički fakultet Novi Sad
Oko 80% useva zavisi od oprašivanja insektima, a smanjenje broja oprašivača zbog ljudskih aktivnosti ozbiljno ugrožava sigurnost hrane. U Srbiji za oprašivanje useva koriste samo 4 vrste pčela, dok je preko 740 domaćih vrsta pčela, uglavnom solitarnih, i dalje slabo istraženo.
Projekat se bavi razvojem i testiranjem nove metode za praćenje vrsta koje naseljavaju tzv. „hotele za pčele“. Angažujemo građane da prikupljaju podatke u različitim sredinama – prirodnim, urbanim i poljoprivrednim. Metoda je potpuno neinvazivna za oprašivače i sigurna za učesnike.
Korišćenjem ovog naučnog doprinosa građana, zajedno sa anketama o korišćenju gajenih oprašivača u voćnjacima, cilj nam je da mapiramo biodiverzitet oprašivača, pokrenemo akciju njihovog očuvanja i pomognemo da javnost bolje razume ulogu oprašivača u održavanju ekosistema i poljoprivredne proizvodnje. Verujemo da ćemo, osnažujući zajednice da doprinesu nauci, doprineti očuvanju oprašivača i njihove važne uloge.
Ciljne grupe i učesnici u projektu su Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, upravnici zaštićenih područja, voćari, učitelji, đaci, i građani sa vikendicama i baštama.
Teme su sledeće:
Zašto i koliko su oprašivači ugroženi?
Kakva je njihova uloga u poljoprivredi i prirodi?
Koji je regulatorni okvir za zaštitu i korišćenje oprašivača?
Kakva su iskustva drugih zemalja i planovi Srbije u oblasti agro-ekoloških mera očuvanja oprašivača?
Koje je mesto oprašivača u regenerativnoj poljoprivredi i ESG pristupima?
Kako građani mogu da učestvuju u istraživanjima i očuvanju oprašivača?
Imaćete priliku da:
saznate rezultate prve godine monitoringa pčela koje žive u “hotelima” od strane građana
čujete iskustva iz voćarske prakse o korišćenja gajenih oprašivača
učestvujete u debati „Oprašivači između nauke i prakse“ gde ćemo potražiti odgovore na gore navedena pitanja
dobijete besplatni Priručnik o gajenju mason pčela i uključite se u buduće aktivnosti projekta
Ulaz je slobodan, ali je broj mesta ograničen – prijavite se putem linka: PRIJAVI SE
Dobrodošli svi koji žele da doprinesu očuvanju oprašivača!
Događaj organizuje tim projekta građanske nauke Bee is a Key (Institut za stočarstvo, Prijatelji mason pčela, Ekonaut i Prirodno Matematički Fakultet – Novi Sad) u saradnji sa Centrom za promociju nauke
Javni poziv za učešće u monitoringu “divljih” pčela 2026
Od oprašivača zavisi 70% naše hrane a oni su ugroženi. U Srbiji ima preko 700 vrsta pčela koje su bitni, a slabo istraženi oprašivači.
Zato pozivamo zainteresovane građane (voćare, vikendaše, ljubitelje prirode, škole i druge organizacije) da se uključe u projekat “Pčela je ključ” da zajedno saznamo gde naše “divlje” pčele žive!
Dobićete “hotel za pčele” (plastičnu cev ispunjenu trskom) i sve potrebne instrukcije, a “divlje” pčele će se same naseliti, ukoliko ih ima u vašem okruženju.
Veoma je jednostavno, zanimljivo i korisno:
Postavićete “hotel” za pčele u svom voćnjaku, bašti ili terasi u februaru
Dobićete “Priručnik o gajenju mason pčela”, najčeščih stanovnika “hotela”. Možete ga preuzeti popunjavanjem formilara na dnu ove strane.
Postaćete deo naše male zajednice entuzijasta za oprašivače – vodićemo vas kroz ceo proces monitoringa i deliti sa vama zanimljivosti o svetu oprašivača
Sledeće jeseni dobićete uputstva kako da analizirate stanovnike “hotela”. Možete to raditi sami (vrlo je jednostavno i imaćete prilike da zasnujete populaciju pčela koje će vam oprašivati voćnjak ili baštu” ili poslati “hotel” nama na analizu.
Pomoći ćete pčelama da nađu dom, a voću i biljkama u svom okruženju da bolje rode!
Prijavite se na: dolasevicslobodan.izs@gmail.com
Projekat sprovode Institut za stočarstvo, Prijatelji mason pčela, Ekonaut i Prirodno-matematički fakultet Novi Sad, uz podršku Centra za promociju nauke
Više informacija o projektu: www.masonpcele.com
Rezultati:
Gubitak staništa oprašivača i opadanja njihovih populacija nastaje zbog intenziviranja poljoprivrede, urbanizacije, smanjenja zelenih površina, zagađenja, klimatskih promena i invazivnih vrsta. Kroz učešće građana, naučnika-amatera, želimo da saznamo više o zastupljenosti i brojnosti “divljih”, solitarnih pčela na različitim lokacijama Srbiji.
Mason pčele (zidarica ili pčela voćnjaka) su najčešći stanovnici tzv. “hotela za pčele”. One žive same, u šupljinama trske, ne prave med, bezopasne su i veoma su dobri oprašivači voća. Aktivne su samo u proleće a ostali deo godine miruju u čaurama (kokonima). Osim njih, hotele naseljavaju i druge vrste pčela i raznih organizama.
Početkom 2025 i 2026 godine pozvali smo upravljače zaštićenih prirodnih dobara, voćare, škole i entuzijaste iz gradskih i seoskih sredina da se prijave za učešće u monitoringu. Odazvalo se oko 100 učesnika u prvoj godini i 200 u drugoj, sa lokacija širom Srbije.
Građani su dobili hotele i instrukcije kako da ih postave u svojoj sredini, a pčele su se same nastanile. Nakon postavljanja hotela, učesnici su dobili potrebne instrukcije, priliku da nauče o oprašivačima i informišu nas o stanarima svog hotela.
Objavili smo i priručnik za gajenje mason pčela da bi građanima približili ove korisne oprašivače. Publikacija daje odgovore na praktična pitanja i sadrži detaljne instrukcije. Možete ga besplatno preuzeti.
Vaš priručnik
Tokom sezone 2025, više od 60% hotela je bilo spontano naseljeno oprašivačima i drugim stanovnicima. Materijal sa 47 lokacija je determinisan i svaki učesnik je dobio informacije o prisutnim vrstama i njihovoj brojnosti u svom hotelu, kao nacrt priručnika za prepoznavanje stanovnika hotela za pčele.
Prema preliminarnim podacima, prisutno je 6 vrsta pčela, najčešći prirodni neprijatelj je bila Hudini muva, a među ostalim stanarima hotela najbrojnije su bile mason ose.
Tokom jeseni 2026 organizovaćemo vebinar gde ćemo predstaviti preliminarne rezultate monitoringa.
Dodatna istraživanja hotela su u toku – analiza sakupljenog polena, zemljišta od kog su insekti pravili pregradne zidove i genetička analiza biološkog materijala
Do kraja 2026 ćemo prikupiti i analizirati uzorke hotela sa novih 200 lokacija. Planiramo objavu Priručnika za prepoznavanje stanara hotela za pčele i da omogućimo učesnicima budućeg monitoringa da direktno šalju podatke na platformu Biologer. Tokom 2027 ćemo objaviti finalne rezultate dvogodišnjeg monitoringa.
Solitarne mason pčele izlaze iz perioda mirovanja i traže mesta za polaganje jaja sa prvim toplim
danima. Zato je najbolje hotel postaviti do početka marta.
Pogodna mesta za postavljanje hotela su bašte, placevi, voćnjaci, vikendice, kao u urbane
sredine (škole). Ukoliko pčela ima u vašem okruženju, same će se naseliti u hotele – počeće da
donose polen u šupljine trske, polažu jaja i zidaju pregrade od blata.
Hotel se postavlja na visini od minimum 1.5m i važno je da stoji horizontalno. Osunčanost i
strana sveta nisu od velike važnosti pri pozicioniranju.
Postavljanje hotela traje nekoliko minuta. Hotel možete vezati žicom ili plastičnom vezicom za
bilo koju stabilnu površinu kao što je: ograda, stub, bandera, oluk, greda, nadstrešnica i sl. Hotel
mora biti čvrsto vezan, ne sme da visi ni da se postavi na površine koje nisu stabilne (poput
šiblja, krošnja drveća i sl.).
Trska je potpuno zaštićena pomoću cevi koja poseduje pvc foliju otpornu na sve vremenske uslove, tako da hotel možete postaviti na otvorenom. Uloga šrafova je da učvrsti snop trski na sredini, i da podigne trsku sa dna cevi. Pri postavljanju, šrafovi moraju biti sa donje strane, u tom slučaju pri jakim pljuskovima trska ne dolazi u direktan kontakt sa vodom (sva vode odlazi ispod odignute trske). Ukoliko se hotel postavlja ispod nadstrešnice ili ispod krova, šrafovi mogu biti sa bilo koje strane. Pri postavljanju šrafove treba malo zategnuti, kako ne bi došlo do ispadanja trske.
Nakon postavljanja hotela, nemate nikakvih obaveza do jeseni. Samo nemojte koristiti
insecticide u bašti pre maja. Mason pčele ne zahtevaju negu, tretmane i prihranu od strane čoveka.
Jednom postavljen hotel, ne smete pomerati do septembra, jer pomeranje i uznemiravanje
može dovesti do poremećaja razvoja pčela. Trske se otvoraju na jesen radi monitoring i čišćenja
kokona i njihove pripreme za narednu sezonu. Više informacija o tome ćete blagovremeno
dobiti.
Više o mason pčelama saznajte u sekciji Pitanja i odgovori
U slučaju nejasnoća, možete nas kontaktirati:
Slobodan Dolašević, +38165 300 16 14, dolasevicslobodan.izs@gmail.com
Nela Jović, +381 62 252 025, nelami@yahoo.com
U Srbiji se koriste 3 tipa gajenih oprašivača – medonosna pčela, bumbar i mason pčele, ali nedostaju pouzdani podaci o njihovom korišćenju u proizvodnji voća. Proizvodnja voća je jedna od ključnih poljoprivrednih grana Srbije, a prinosi voća su u velikoj meri zavisni od oprašivanja. Stoga postoji potreba da se ovi podaci redovno ažuriraju i koriste u planiranju i analiziranju efekata agrarnih politika.
Svaki od gajenih oprašivača ima specifičnosti i koje ga čine u većoj ili manjoj meri efikasnim za određenu kulturu.
Pčele su kod nas prepoznate samo kao proizvođači meda, dok njihova mnogo važnija uloga – oprašivanje – nije adekvatno prepoznata. Iz tog razloga, državne subvencije za sada postoje samo za gajenje medonosne pčele. U planu je i podrška za agroekološke mere – uspostavljanje cvetnih traka i živica, da bi se oprašivači vratili u njive i voćnjake.
Početkom 2025 smo sproveli online anketu da bi istražili iskustva i očekivanja proizvođača voća u korišćenju gajenih oprašivača. Cilj ankete je doprinos razvoju preporuka za Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije u vezi sa merama za unapređenje voćarske proizvodnje, kao i da pruži voćarima smernice za optimalno korišćenje oprašivača.
Dobili smo odgovore od 91 voćara, i saznali sledeće:
raznovrsnost oprašivača opada, što dovodi do slabijeg oprašivanja voća
više od 44% voćara koristi gajene oprašivače (80% medonosne pčele, a 15% mason pčele)
prinos voća je 10% do preko 50% bolji (po količini i kvalitetu plodova) kada se koriste gajeni oprašivači
40% ispitanika je zainteresovano za podsticaje za usluge oprašivanja, a gotovo svi žele da saznaju više o korišćenja gajenih oprašivača
Dosadašnji rezultati su predstavljeni na međunarodnom simpozijumu o stočarstvu, kao i na javnom skupu “Građani za oprašivače” u januaru 2026, u Centru za promociju nauke koji je okupio stručnjake iz različitih oblasti i učesnike projekta. Snimak događaja u CPN možete pogledati na linku Bee is the Key – Građani za oprašivače
Do kraja projekta planiramo da objavimo rezultate ankete u naučnoj publikaciji.
Danas su mnogi od nas odvojeni od prirode, a ovaj projekat ima za cilj da ponovo poveže građane sa prirodom kroz interakciju sa pčelama koje nas sve indirektno hrane.
Kroz niz aktivnosti u kojima smo predstavili projekat ili koristili podatke iz monitoringa i ankete, edukovali smo i angažovali građana da pomognu oprašivačima. Teško bi bilo izmeriti efekat ovih aktivnosti koje su bile brojne i raznovrsne, ali verujemo da smo uspeli da građanima i stručnoj javnosti približimo važne teme kojima se projekat bavi.
Edukativne i zagovaračke aktivnosti ćemo nastaviti i nakon završetka projekta, a krajem 2026 planiramo završni javni događaj.
2026/06/04 predstavljanje projekta i mason pčela kao modela za STEAM učenje (Science,Technology/Engineering, Art, Math) na online stručnom skupu za praktičare u obrazovanju „Ideje koje žive u praksi – prakse koje inspirišu” u organizaciji KidHub
2026/04/25 predstavljanje projekta na javnom skupu u Košutnjaku
2026/03 dati su komentari na javnoj raspravi predloga Programa zaštite prirode Republike Srbije za period 2026-2031.
2026/03 predavanja o mason pčelama (oko 250 dece), regrutacija za monitoring i deljenje priručnika u 5 poljoprivrednih škola, kroz projekat “Zajedno pčelama na dar”
2026/02/21 – prilog o mason pčelama za emisiji “Kako struka kaže” na AgroTV
2026/02 Gostovanje u emisiji Dobra Zemlja i predstavljanje projekta OPRAŠIVANJE SOLITARNIM PČELAMA – kako da ih zapatite i da rešite problem
2026/02 Predstavljanje projekta na predavanju iz predmeta Agrošumarstvo na Šumarskom fakultetu u Beogradu
2026/01/29 Predstavljanje projekta na Sajmu poljoprivrede u Beogradu
2026/01/29 – Javni skup – Građani za oprašivače
Prezentovali smo rezultate prve godine monitoringa pčela koje žive u “hotelima” od strane građana i ankete voćara o korišćenju gajenih oprašivača. Imali smo vođenu debatu na teme ugroženosti oprašivača, njihove uloge u poljoprivredi i prirodi, regulatornog okvira za zaštitu i korišćenje oprašivača, iskustvima drugih zemalja i planovima Srbije u oblasti agro-ekoloških mera očuvanja oprašivača i mestu oprašivača u regenerativnoj poljoprivredi i ESG pristupima. Regrutovali smo nove građane volontere za monitoring 2026.
2026/01/24 – emitovan prilog o čišćenju kokona mason pčela u emisiji “Plodovi” na Prva max.
Plodovi – 24.01.2026. | Video | Prva Televizija
2026/01 – Institut Biosens
Dva puta smo bili u Novom Sadu da analiziramo materijal iz hotela za pčele sa kolegama iz instituta.
2026/01 – Christmas Research Innovation Green Street
Predstavljeno je 30 projekata, uglavnom međunarodnih, koji se realizuju na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Nastavnici, istraživači, saradnici i studenti okupili su se na jednom mestu i u prazničnoj atmosferi razmenjivali znanja, inovativna rešenja i ideje.
2025/11/18 Objavljen je Priručnik o gajenju mason pčela
Dostupan je online na ovom sajtu i u štampanoj formi. Namenjen je učesnicima projekta i široj javnosti – voćarima i ljubiteljima prirode.2025/11/10 podnošenje komentara i sugestija na nacrt Zakona o pesticidima
Pesticidi, a posebno njihova nepropisna upotreba su jedan od najvećih rizika sa kojim se oprašivači susreću. Zato je veoma važno pooštriti kontrolu ali isto tako usvojiti evropske standarde regulacije sredstava za zaštitiu bilja (pesticida) da bi se što bolje zaštitili ovi važni insekti. Nacrt pravi značajan pomak ka usklađivanju sa EU u oblasti zaštite oprašivača ali smo skrenuli pažnju i na ključne mere koje nedostaju.2025/10/30 Prvi rad saopšten na međunarodnom simpozijumu
Slobodan Dolašević je predstavio dosadašnje rezultate našeg projekta biomonitoringa “divljih” oprašivača na 15. međunarodnom simpozijumu o savremenim trendovima u stočarstvu u Beogradu. U radu simpozijuma učestvovalo je 95 inostranih učesnika iz 15 zemalja i prezentovana su 54 rada. Svi prijavljeni radovi su recenzirani i objavljeni u elektronskoj formi.2025/10/7 podnošenje komentara i sugestija na nacrt Zakona o stočarstvu
Prethodni zakoni o stočarstvu a ni novi nacrt zakona ne prepoznaju važnu ulogu medonosne pčele – oprašivanje, već samo proizvodnju meda, a ni ulogu gajenih pčela koje nisu medonosne. Sve više je odgajivača i korisnika mason pčela. Trenutno nema mogućnosti da se ova delatnost registruje, ne postoji evidencija proizvođača od strane inspekcije, savetodavne službe i klijenata, pa ne mogu da ih kontrolišu, da im pruže podršku, niti da osiguraju kvalitet korisnicima usluga oprašivanja.2025/05/21 Obeležavanje dana pčela
U Ekološkom centru Radulovački u Sremskim Karlovcima organizovali smo radionicu o oprašivačima i razgovarali sa građanima o tome zašto su oprašivači važni, sa kojim izazovima se suočavaju i kako možemo pomoći njihovom istraživanju i zaštiti- 2025/03
Naši saradnici – građani, voćari, pčelari, škole, naučne institucije i zaštićena dobra su postavili hotele za pčele za monitoring “divljih” oprašivača na preko 100 lokacija u obeleženim okruzima. Među saradnicima imamo 18 zaštićenih dobara, 8 škola, 7 naučnih ustanova i 2 organizacije. 2025/02/13 Gostovanje u emisiji Srbija na vezi
Link za youtube
2025/02/09 – 16. Državni pčelarski sajam
Institut za stočarstvo predstavilo je projekat mapiranja i monitoringa divljih oprašivača u Srbiji na 16. Državnom pčelarskom sajmu na Beogradskom sajmu 8. – 9. Februara. Podeljen je veći broj hotela za pčele građanima koji su pokazali interesovanje da se uključe u monitoring.
2025/02/05 Javni poziv za monitoring “divljih” oprašivača 2025
Objavili smo kroz društvene mreže poziv građanima da se uključe u monitoring oprašivača postavljanjem besplatnih hotela za pčele u svoje baste, vikendice i voćnjake. Poziv (prva sekcija) je otvoren do 20 februara. Poziv da se uključe u monitoring je takođe upućen upraviteljima zaštićenih prirodnih dobara i školama.
2025/02/01 – BEE FEST 2025
Projekat je predstavljen na prvom regionalnom festivalu pčelarstva u Beogradu koje je organizovalo Beogradsko udruženje pčelara – BUP, pod nazivom BEE FEST 2025. Događaj je održan u hotelu Hyatt uz prisustvo stotinak pčelara iz regiona kao i eminentnih predavača iz Sjedinjenih država i Austrije a sa ciljem podizanja svesti o značaju pčelarstva i sticanju novih znanja i veština korisnih za ovu granu poljoprivrede. Tom prilikom je dr. Slobodan Dolašević sa Insituta za Stočarstvo, održao predavanje na temu važnosti solitarnih pčela kao i načinima na kojma im svako a naročito pčelari mogu pomoći. Prisutni su pozvani da se uključe u projekat građanske nauke “Bee is a Key” i postanu deo naučne zajednice, kroz monitoring i anketu.
Vaš priručnik
